КРИЗА 9.
ИСТОРИЈСКА ДЕМИСИЈА СВЕТСКОГ СИСТЕМА И СРПСКА КРИЗА. МИЛИТАРИЗАЦИЈА СВЕТСКИХ ПОСЛОВА И СВЕТСКИ КОРПОРАТИВНИ ПОРЕДАК. ПРЕИСПИТИВАЊЕ.

Љубомир Кљакић


9.
9.1. Период у коме је отпочела ова замена идеолошких и концептуалних матрица светског система манифестовао се у нашим условима као почетна секвенца наше локалне кризе чија је периодизација представљена раније. За светски систем, овај период од 1968 - 1974. до 1980, такође је почетна секвенца његове властите, у овом случају светске кризе. У оба случаја, и на светском и на локалном нивоу, као одговор на изазов "светске револуције" 1968, систем је тада деловао унутар идентичног полазног концепта – настојао је да применом свих инструмената који су му на располагању поврати поремећену равнотежу, да се поново стабилизује и да пређашње стање конзервира. У оба случаја, конзервација система водила је у његову декаденцију и урушавање.

9.2. У таквом амбијенту, широм глобуса отпочело је трагање за моделом који би омогућио најоптималније оквире и инструменте за управљање светском кризом. Сви и данас актуелни одговори на изазове пред којима се тада нашло и пред којима се и данас налази свако локално друштво и читав свет, били су понуђени човечанству или су почели да се кристалишу у овим догађајима на самом почетку светске транзиционе кризе. Вашингтон – главни град САД, Москва – главни град тадашњег СССР-а и Београд – главни град тадашње СФРЈ, били су такође и центри у којима су профилисана три главне, разуме се оштро супротстављене стратегије управљања кризом.

9.3. Од 1971 - 1974 па све до 1989 -1990, протагонисти ове три стратегије интензивно су одмеравали своје снаге као у правом рату. Разуме се, они који су и тада контролисали и поседовали претежан део светског богатства и моћи, били су у огромној предности. Веома упечатљиво, у пољу догађајне историје, ово стање чињеница нарочито трајно обележили су: "светска револуција" 1968; "Никсонов шок" од 15. августа 1971; "велики нафтни шок" из 1973 - 1974, војни пуч против легалне и легитимне владе Чилеа који су обавештајне агенције и корпорације САД, уз оперативну асистенцију врха чилеанске армије, извршиле 11. септембра 1973; година 1978. као "година три папe" (Павле VI умро је 6. августа; 26. августа наследио га је Јован Павле I, који је умро већ 28. септембра, изненада и под прилично нејасним околностима на које сенку баца нарочито скандал са ватиканском Амброзијанском банком; њега је 16. октобра наследио пољски кардинал Карол Јозеф Војтила који је као папа Јован Павле II, на столици св. Петра осто све до 2. априла 2005); Маргарет Тачер која је 4. мај 1979. постала премијер УК, да би са својом неолибералном политиком "тачеризма" на дужности остала све до 28. новембра 1990; смрт и сахрана Јосипа Броза Тита, председника СФРЈ, као последњи догађај светског поретка успостављеног после Другог светског рата, 4 - 9. маја 1980; Роналд Реган који је преузео дужност 33. председника САД на дан 20. јануара 1981, и са својом неолибералном политиком "реганомике" остао на дужности све до 20. јануара 1989; иновирање традиционалног стратешког савеза САД - УК, који ће доминирати светским пословима од 1980 - 1981, па све до краја прве деценије 21. века; смрт Леонида Брежњева, генералног секретара КП СССР и првог човека те земље, 10. новембра 1981; Јуриј Андропов, који је на положају генералног секретара КП СССР наследио Л. Брежњева, умро је 9. фебруара 1984; Константин Черњенко, који је на положају генералног секретара КП СССР наследио Андропова, умро је 10. марта 1985; положај генералног секретара КП СССР преузео је 11. марта 1985. Михаил Горбачов, који ће поднети оставку на дужност првог и последњег председника СССР 25. децембра 1991, у тренутку када је СССР престао да постоји.

9.4. За разумевање унутрашње логике таквог развоја догађаја, треба имати у виду да је централни интерес иновираног англоамеричког савеза "тачеризма" и "реганомике" био и остао да у времену турбулентних промена светског друштва, по сваку цену, сачува своје место на самом врху планетарне пирамиде моћи и да ово стање конзервирања представе човечанству као нови светски поредак. То лепо илуструје (и) онај пројекат о кризи демократије који је од априла 1974. до маја 1975, у Трилатералној комисији коодинирао њен тадашњи директор Збигњев Бжежински. Извештаје тројице на том пројекту ангажованих експерата – Мишел Крозије, Семјуел П. Хантингтон, Јохи Ватануки – Трилатерална комисија објавила је у мају 1975. под насловом The Crisis of Democracy. Report on the Governability of Democracies to the Trilateral Commission – Криза демократије. Извештај о способности управљања демократијама за Трилатералну комисију. Био је то поглед на кризу са становишта интереса либерално-демократске фракције америчке "елите моћи" (како је Рајт Милс још 1956. назвао владајући савез моћи корпоративне, политичке, медијске и војне "аристократије " у САД), или америчког "савеза елита" (ако се ослонимо на модел савеза моћи који је на примеру Немачке развио Фриц Фишер), односно поглед на кризу из самог средишта "англоамеричког естаблиштмена" (како је Керол Квигли дефинисао савез моћи владајућих класâ УК и САД, као и традицију тог савеза у 19. и 20. веку).

9.5. Како било да било, прво је стратегија новог међународног економског поретка (чији се центар налазио у Београду) била је неутралисана и предата историјском забораву 1980, а стратегија новог светског поретка, са Тачер - Регановом конзервативном револуцијом, неолибералном економијом и корпотативним друштвом могла је да се размахне у "светом рату" против СССР-а као "империје зла" и за апсолутну доминацију светом. Покушај Михаила Сергејевича Горбачова да овај ток догађаја преусмери 1989. године, на самом историјском крају СССР-а, показао се као сасвим неуверљив, неделотворан и неуспешан. Најзад, после самораспуштања комунистичких режима у Источној Европи и СССР и преокламације о крају тзв. хладног рата 1989 - 1990, читав свет биће за само неколико година интегрисан под претпоставкама конзервативне револуције, њене неолибералне економије и њиховог новог светског поретка.

На велику сцену историје ступио је корпоративни поредак са својим империјализам.

9.6. Са неолибералном економијом коју је прогласио за супститут миленаристичке идеје спаса и неолибералном прокламацијом краја историје, овај корпоративни империјализам преузео је на себе да сагради један "нови свет" на читавом простору који је, запосео после колапса традиционалних системских идеологија. Међутим, ова изградња једног "новог света", без обзира на високе идеале у име којих се одвијала и још увек се одвија (демократија, људска права, слободно светско тржиште), уосталом као и све друге "операције лажних застава" – "false flag operations" у историји, није могла сакрити очигледну чињеницу да алтернатива коју је корпоративни империјализам понудио човечанству јесте све друго, али не и алтернатива за дубоку структуралну кризу светског система.

9.7. Као програм империјалног спаса, тај "нови свет" само је додатно убрзао ауто-деструктивну динамику светског система на измаку. Ово стога, што је једини стварни циљ програма империјалног спаса и "новог света" изграђеног на тим претпоставкама био и остао безнадежно баналан – да за спаси, заштити, учврсти и глобализује самог себе, сâм програм империјалног спаса и његове протагонисте.
Милитаризација светских и унутрашњих послова као "меки" светскиг рат под идеолошком заставом неолиберализма – концепт R2P (енгл. responsibility tо protect, одговорност да се заштити), "хуменитарне војне интервенције", бескрајни "рат против тероризма", тајне операције"лажних застава" и "стратегија тензије" – главни је инструмент за за управљање историјском кризом света у интресу ове самопрокламоване империјалне моћи и то без обзира на цену коју у тој ствари има да плати претежан део човечанства.

9.8. Зато у "новом свету" који се гради на таквим претпоставкама и нема ничега што у историји није већ виђено. "Нови свет" корпоративног империјализма, јесте рециклирани облик историјски познатог и већ виђеног система за управљање светским пословима у циљу задовољавања интереса олигархије која настоји да се успостави као неприкосновени империјални ауторитет за читав свет. У овом случају, то је савез моћи који је после 1945. успоставио и учврстио своју доминацију над САД и најближим савезницима те земље, а већ 35 година интензивно чини све да освоји читав свет и учврсти своју глобалну доминацију. Тај савез моћи већ је поменут – "елита моћи"(како је владајућу олигархију у САД назвао Рајт Милс), "англоамерички естаблиштмент"(како је Керол Квигли дефинисао савез моћи владајућих олигархијâ УК и САД током 19. и 20. века), "савез елита"(ако се ослонимо на модел савеза моћи који је на примеру Немачке развио Фриц Фишер).

9.9. Међутим, испоставило се да су резултати програма империјалног спаса поразни не само за претежан део човечанства, него и за саме носиоце тог програма. Планетарне размере неуспеха овог англоамеричког покушаја јасно се виде током протеклих 10 година, од 1999. до 2009. Сваки од појединачних случајева милитаризације светских и унутрашњих послова у облику "меког" светског рата под идеолошком заставом неолиберализма то потврђује: Југославија, Србија и југословенски Балкан уопште, Блиски Исток, земље Латинске Америке, Ирак, Авганистан, Пакистан, Иран, Русија, Кина, Азија уопште, Африка, али и саме САД, и само Уједињено краљевство, и сама ЕУ. Милитаристичка стратегија корпоративног неолиберализма и његове експанзије урушила се сама у себе такође за десет година, од 1999. до 2009.

9.10. Веома документовано, ово је показао колапс светског банкарског и финансијског корпоративног система 2008 - 2009, индукован и инициран из самог центра америчког и светског банкарства (систем централног банкарства САД, The Federal Reserve System, такође познат као Federal Reserve, неформално Fed, затим и највеће међу банкама у тој земљи, Bank of America Corp., J. P. Morgan Chase & Company, Citygroup, Wachovia Corp, The Goldman Sachs Group, Inc., Wells Fargo & Company и друге), а сва је прилика да ће се то још јасније видети током наредних година. Јер, колапс светског финансијског и банкарског корпоративног система 2008 - 2009, представља заправо случај највећег и најбржег појединачног преливања богатства, моћи и власти из јавног у приватни сектор које је икада виђено у људској историји.