КРИЗА 6.
ИСТОРИЈСКА ДЕМИСИЈА СВЕТСКОГ СИСТЕМА И СРПСКА КРИЗА. МИЛИТАРИЗАЦИЈА СВЕТСКИХ ПОСЛОВА И СВЕТСКИ КОРПОРАТИВНИ ПОРЕДАК. ПРЕИСПИТИВАЊЕ.

Љубомир Кљакић


6.
6.1. Током 2009, број запослених опао је у односу на 2001. за преко 173.000. Према службеној статистици, у 2009. без посла је било око 730.000 људи. Другим речима, стопа незапослености у Србији достигла је 2009. око 38%. Овде је занимљиво то што стопа незапослености од око 38% сугерише да је у 2009. готово достигнут један од стратешких циљева Србије из 2005. Наиме, достизање запосленост од 67% укупног радно способног становништва у 2010, српска Влада и њено надлежно Министарство рада, запошљавања и социјалне политике прогласили су као свој главни циљ у Националној стратегији запошљавања 2005 - 2010 (sic!). Међутим, стратешки циљ од 67% запопослених, односно 33% незапослених, који су српска Влада и њено надлежно министарство пројектовали за 2010, далеко је од тога да буде остварен у тој, али и наредним годинама. Разлог је број стварно незапослених у 2009. Он је, наиме, знатно већи уколико онима којима службена статистика признаје тај статус прикључимо и оне статистички запослене који месецима, у неким случајевима чак и годинама, за свој рад не примају никакву надокнаду. Додамо ли свему полузапослене, као и запослене у тзв. "сивој економији", онда основано можемо претпоставити да укупан број стварно незапослених у Србији 2009. није мањи од 50% укупног радно активног становништва.

6.2. Наравно, сви посебни подсистеми друштвене репродукције – одбрана и безбедност уопште, енергетика и енергетска безбедност, наука, нарочито истраживања и развој, универзитет, основно, средњошколско и друго образовање, пољопривреда, култура и уметност, све гране идустрије, правосуђе, финансијски сектор и банкарство, транспорт и комуникације, просторно планирање, социјална политика, здравствена заштита, популациона политика и друго – такође су захваћени дубоком кризом. Неки од ових посебних подсистема сасвим су дисфункционални и налазе се у потпуном расулу.

6.3. Зато и није изненађење чињеница да је према службеним, али не и сасвим прецизним подацима, у Србији 2009. године 9,2% становништва живело испод границе сиромаштва (са мање од 8.360 динара по домаћинству месечно), дакле у крајњој беди, док је укупан број сиромашних службено процењен – што значи веома уздржано и конзервативно – на око 700.000 људи (од тога 300.000 деце). То је око 20% укупне популације.

6.4. Разуме се, на путу изградње корпоративног поретка као капиталистичког социјализма, највећи у историји трансфер друштвеног богатства у приватне руке одвија се као једна веома дискретна операција, сасвим далеко од очију јавности. Следствено, јавности није познат статистички проценат и унутрашња структура, укључујући овде и биографије, оних којима је држава Србија као весели Супер Хик, дакле под више него изваредно повољним условима, омогућила да ово богатство присвоје као приватно власништво. Међутим, ова неповољност не спречава нас да видимо како се и ова државна производња корпоративне моћи, без обзира на ексцентричност једне такве операције, налази у интерактивном, веома "уравнотеженом" односу са масовном незапосленошћу, крајњом бедом и раширеним сиромаштвом.

6.5. Образац државне производње корпоративне моћи прилично је једноставан. Концентрација претежног дела друштвеног богатства, што такође значи моћи и власти, у статистички малом и све мањем делу популације, могућа је само под претпоставком да је у сталном порасту броју оних који живе у беди, сиромаштву, или су без посла. Зато на основу познатих параметара о беди, сиромаштву и незапослености, као и на основу увида у компаративне показатеље, можемо изнети основану претпоставку, прилично умерену уосталом, да проценат оних који су приватизовали претежан део друштвеног богатства, моћи и власти не прелази 1% од укупног броја становника.

6.6. Има ли се у виду да је према последњем попису становништва из 2002, у Србији (са изузетком Косова и Метохије, где није било могуће спровести попис) живело 7,893.125 становника по старој методологији, односно 7.498.125 становника по новој методологији, онда то значи да у првом случају 78.931, а у другом 74.980 становника сачињавају 1% оних који су приватизовали претежан део друштвеног богатства, моћи и власти. У тој групи, број власника богатстава која се мере стотинама милиона евра нумерички је потпуно занемарљив, и вероватно није већи од 100.

6.7. Између ова два "чиста" случаја социјалне стратификације, између 20% најсиромашнијих и 1% најбогатијих (међу којима је и не више од 100 заиста најбогатијих), "смештено" је све остало, преосталих 79% грађана Србије од којих претежан број – не мање од 80% тог броја – такође живи у условима вишегодишње социјалне и економске нестабилности, несигурности, неизвесности и оскудице.

КРИЗА 11.
ИСТОРИЈСКА ДЕМИСИЈА СВЕТСКОГ СИСТЕМА И СРПСКА КРИЗА. МИЛИТАРИЗАЦИЈА СВЕТСКИХ ПОСЛОВА И СВЕТСКИ КОРПОРАТИВНИ ПОРЕДАК. ПРЕИСПИТИВАЊЕ.

Љубомир Кљакић


11.
11.1. Неповратно покренута пуном снагом 1971 - 1974, криза света која прати историјску демисију светског система још није завршена. Колико данас знамо, са високим степеном вароватноће можемо претпоставити да ће укупни потенцијал кризе света бити исцрпљен око 2050. године, наиме тек онда када се оконча овај процес историјске демисије светског система, када стари систем престане да постоји и када се на његовом месту успостави и почне да стабилизује један нови историјски систем. Разуме се, уколико нека контингентна одлука, неки контингентни догађај или неки скуп контингентних одлука и догађаја са глобалним последицама не онемогуће један такав исход. Основану претпоставку да ће се са високим степеном вероватноће свет стабилизовати под претпоставкама једног историјски новог, не нужно и бољег, светског система око 2050, већ током седамдесетих година 20. века изнели су Фернан Бродел и Имануел Волерстин.

11.2. Доцнија истраживања, укључујући овде и најновија истраживања феномена светског система, потврдила су Броделову и Волерстинову претпоставку из седамдесетих година. У новије време, чак су и неки од "градитеља корпоративне империје", као што су то Хенри Кисинџер и Збигњев Бжежински, ставили до знања да у извесном смислу деле ово мишљење о епохалним размерама светске кризе и перспективама човечанства. Следствено, са високим степеном вероватноће може се претпоставити да ће и Србија изаћи из "стања" властите историјске кризе и да ће се под претпоставкама једног историјски новог, не нужно и биљег, светског система такође стабилизовати око 2050. године. Разуме се, уколико и Србију, заједно са читавим човечанством, у томе не онемогући нека контингетна одлука, неки контингентни догађај, неки скуп контингентних одлука или догађаја са глобалним последицама.

11.2. Заиста, наша актуелна криза није обична криза. На сцени је криза историјске демисије светског система. Истовремено живимо на крају једног, старог и на почетку другог, историјски новог света. Наше време је (још једна) нулта тачка историје. Да бисмо схватили наш индивидуални и колективни положај у амбијенту ове нулте тачке историје, и што је још важније, да бисмо препознали наше људске изгледе за будућност, потребна нам је велика слика света. На располагању су нам сви инструменти неопходни да се ова велика слика света постави.

11.3. Зато наш амбијент нулте тачке историје налаже преиспитивање целокупног каталога оперативних појмова и теорија на којима почива корпоратовни поредак "новог света ". Од истинске егзистенцијале важности јесте радикално критичко преиспитивање свих структура моћи и доминације које немилице репродукују процесе пропадања и девастације човечанства и сваке од локалних заједница које га сачињавају – корпоративни империјализам, "нови свет" као светски корпоративни поредак, милитаризација светских и унутрашњих послова, "меки" светски рат за светско доминацију под идеолошком заставом неолиберализма, највећа пљачка светског богатства у историји...

11.4. У овом предузећу великог преиспитивања, целокупно знање света налази се на дохват руке. Слободни смо да тај бескрајно богати корпус употребимо, слободни смо да артикулишемо стратегију за будућност и слободни смо да у складу са тим делујемо. Ово преиспитивање увелико је у току широм света. Разуме се, у оквирима српског контролисаног и манипулативног простора таблоидне јавности и корпоративне политике ово планетарно преиспитивање целокупног каталога оперативних појмова и теорија на којима почива корпоративни поредак "новог света" не наилази ни на какав одјек. Још више, унутар контролисаног и манипулативног простора српске таблоидне јавности и корпоративне политике критика корпоративног поретка "новог света" уопште и не постоји. Појава је очекивана и за саму ствар није од значаја. Сасвим у складу са изворним значењем појма krinien, κρίνω – раздвојити, разликовати, стање у коме настаје мишљење и његовим дериватом krizis, κρίσις – избор, одлука, суд, просуђивање, способност да се донесе суд, правда, а нарочито божанска правда, слободни смо да се као слободни људи и сами укључимо у то предузеће великог преиспитивања. Ово су поново "времена која искушавају људску душу". Можда још није касно да се искључи онај сатни механизам темпиране бомбе у коју је корпоративни поредак претворио читав свет и свако локално друштво, укључујући и Србију. Међу свим местима на свету, можда је у овом часу управо Србија идеално место да се тако нешто покуша.

Београд, 1. октобар 2009 – 4. јануар 2010.

.......................

Напомена: Постови Криза 1 – 11. јесу делови интегралног текста Криза, у коме је представљена развијена аргументација за становиште које сам, као један од учесника, заступао у дебати током 21. заседања Крушевачке филозофско-књижевне школе (Крушевац, 3 - 5. јул 2009). Текст Криза, изворно је написан за Зборник радова овог скупа који треба да буде објављен половином 2010. У интегралном облику Криза је такође објављена и на адресама:

http://www.slobodanjovanovic.org/2010/01/21/ljubomir-kljakic-kriza/?lang=lat

http://www.scribd.com/doc/25975211/Ljubomir-Kljaki%C4%87-KRIZA-ISTORIJSKA-DEMISIJA-SVETSKOG-SISTEMA-I-SRPSKA-KRIZA-MILITARIZACIJA-SVETSKIH-POSLOVA-I-SVETSKI-KORPORATIVNI-POREDAK-PREISPIT

http://www.globalresearch.ca/index.php?context=va&aid=17699

Љ. К.