КРИЗА 8.
ИСТОРИЈСКА ДЕМИСИЈА СВЕТСКОГ СИСТЕМА И СРПСКА КРИЗА. МИЛИТАРИЗАЦИЈА СВЕТСКИХ ПОСЛОВА И СВЕТСКИ КОРПОРАТИВНИ ПОРЕДАК. ПРЕИСПИТИВАЊЕ.

Љубомир Кљакић

8.
8.1. Актуелну кризу света, па следствено и сваку локалну кризу, разуме се и српску, покренуо је, пресудно утиче на њену динамику, ток и исход, онај тако редак преокрет у историји као што је то "тренутак" у коме је неповратно покренута историјска демисија светског система. Чињенице, наиме, недвосмислено потврђују да се од 1971 - 1974, светско и свако појединачно локално друштво налази у "стању" историјске демисије светског (капиталистичког) система, односно у оном "стању" у коме је извесно једино то да је разлагање и урушавање самог светског система процес који се не може зауставити. То значи да се пред очима савременика неповратно урушава поредак репродукције моћи, власти и богатства, који је био основ и оквир света и светских послова за протеклих 500 година.

8.2. Реч је о последњој секвенци "животног" циклуса сваког, па тако и овог самоорганизујућег историјског система – систем се рађа, расте, постиже своју идеалну равнотежу, свој еквилибријум, потом се равнотежа нарушава, систем неповратно запада у "стање" бифуркације и кризе, најзад и нестаје, а на сцени се конфигурише неки нови систем. Перманетна тридесетпетогодишња криза свих манифестованих облика, свих установа и свих базичних структура света у коме живимо, укључујући овде и антрополошку кризу самог човека, ово неповратно разлагање и урушавање система, јесте основно својство нашег "тренутка" светске историје.

8.3. У досадашњој историји човечанства постоје свега неколико догађаја који се по својим последицама могу мерити са догађајем чији смо актери и савременици:

• криза 12. миленијума пре нашег времена која је омогућила неолитску револуцију и њену аграрну цивилизацију;

• криза 14 - 16 века која је омогућила савремени свет у коме смо живели и још увек живимо током протеклих 500 година.

8.4. Равнотежа светског историјског система какав смо познавали протеклих 500 година неповратно је нарушена у "тренутку" омеђеном 1968. и 1974. годином. Савремени свет који се на сцени историје структурирао током "дугог 16. века" (1440 - 1630), закорачио је тада, у "тренутку" омеђеном 1968. и 1974, према "дугом 21. веку" (по аналогији са "дугим 16. веком", корпоративни поредак јесте период системске транзиције од око 1974. до око 2050) у коме ће сâм нестати, док ће неки нови свет, не нужно и бољи свет, "заузети" његово место. "Светска револуција" 1968, "Никсонов шок" од 15. августа 1971, који је срушио међународни финансијски систем Бретон Вудс успостављен после 1945, као и "велики нафтни шок" из 1973 - 1974, три су догађаја која су непосредно иницирала и трајно обележила овај непоновљиви "тренутак" историјског преокрета.

8.5. Другим речима, између 1968. и 1974, структурална нестабилност и непредвидљивост хаоса захватила је светски систем и постала његово главно својство. Једино што је још извесно и предвидљиво у том стању хаоса јесте то да је светски систем ушао у простор своје историјске демисије, у последњи циклус своје последње кризе. Све оно што је урушени систем сачињавало сада се "слободно" трансформише, настоји да се организује и да се у догледној будућности стабилизује као неки нови систем.

8.6. Епохална, и следствено универзална транзициона и трансформациона криза захватила је не само све појавне и сваком видљиве облике светског система на глобалном и сваком локалном нивоу, него и његов добро скривени и невидљиви унутрашњи склоп. Колапс свих системских идеологија на којима се од 1945. темељио последњи циклус релативне равнотеже светског система одиграо се симултано, за мање од двадесет година.

Између 1973 - 1974. и 1989 - 1990. догодио се:

• колапс кензијанског капитализма,
• колапс национално-ослободилачких покрета,
• колапс социјализма.

Истовремено, идеолошки и концептуални простор који је остао изпражњен постепено је испуњавао, а од 1989 - 1990. и потпуно испунио:

• корпоративни поредак.